У тексту који следи даје се сажети преглед Светске банке за Србију у оригиналу (лево) и преводу (десно). Детаљна "дијагноза" државе Србије може да се добије притиском на везу "Систематска дијагноза државе" (плавим означен текст).
Текст је преведен према оригиналу без икаквих суштинских измена, зато се LimanGuerilla у потпуности ограђује од свих делова текста и илустрације, које третирају марионетску квази државу оружано побуњене националне мањине привремено инсталисану од стране окупатора, на делу окупиране територије Републике Србије на Косову и Метохији, као праву и неспорну државу.
Serbia has passed through a
period of dramatic change during the previous fifteen years. However, this
did not reflect fully on economic growth since the impact of the
international financial crisis and numerous rounds of elections have slowed
down necessary structural reforms in the country and led to a loose fiscal
policy until 2014. More recently, there has been a greater fiscal
responsibility and a reengagement on critical issues such as state owned
enterprise reform, public administration reform, and public sector
efficiency. In January 2014, Serbia started membership talks with the
European Union (EU) after making significant progress in negotiations with
Pristina, Kosovo.
Serbia has pursued these
reforms while struggling to recover from the impact of the international
financial crisis - which led to a 50% spike in poverty and a similar jump in
unemployment in the country. As in many countries, the challenge
in Serbia is translating a tenuous economic recovery into jobs and poverty
reduction in a tight fiscal environment. As a result, Serbia needs to become
more competitive and increase productivity in the country.
The Systematic
Country Diagnostic, a comprehensive assessment carried out by the
World Bank, identified six fundamental priorities as having
the greatest potential impact on growth and poverty reduction in Serbia and
for achieving greater shared prosperity across the society. These six
priorities are:
Restore fiscal
sustainability, and maintain macroeconomic and financial stability;
Improve governance and
institutional capacity to implement and monitor reforms;
Make the public sector more
efficient by privatizing commercially oriented enterprises, restructuring
large public utilities, and rightsizing the public sector;
Improve the business climate
by creating an environment conductive to private sector-led investment,
growth, and job creation;
Enhance the quality of
public infrastructure to better support international, regional and domestic
connectivity;
Strengthen the labor market
institutions to facilitate formal employment and create earnings
opportunities for the less well-off.
Growth in Serbia for 2015 is
projected at 0.5%, a small but important recovery of economy after a severe
impact of floods in 2014 which led to a decline of economy of 1.8% in 2014.
More robust growth rates of around 2-3% are forecasted over the medium term.
Serbia’s per-capita Gross
Domestic Product (GDP) was approximately $6,181 in 2014. Poverty went up
after the crisis and during the recessions of 2012 and 2014, mainly due to
losses in employment and labor income. Using the standardized regional
moderate poverty line of $5/day in 2005 PPP, the poverty rate peaked at 15.1
percent in 2010. After falling in 2011, poverty rose slightly again in 2012
and 2014 to an estimated 14.8 percent and 14.5 percent, respectively. Growing
unemployment led to a record high unemployment rate of 25.5% in April 2012,
which gradually decreased over the recent years to reach 17.9 percent in June
2015.
Serbia’s main exports are
cars and other products from the automotive sector. Automotive exports have
become the most important sector following significant investments from
Italian carmaker FIAT. Almost 90% of all Serbian exports go to Europe—55% to
the EU and about 33% to the Central European Free Trade Agreement (CEFTA)
region. Exports of services are also gaining in importance, reaching 11.5% of
GDP in 2014.
Going forward, Serbia’s main
challenge is to improve living standards in the country and transform
economic recovery into jobs in a tight fiscal environment. Increasing
exports, productivity, and competitiveness are recommended actions that can
help propel the country’s economic growth.
Source: http://www.worldbank.org/ |
Србија је прошла кроз период драматичних промена, током
претходних петнаест година. Међутим, ово се не одражава у пуној мери на
економски развој, пошто су утицај међународне финасијске кризе и бројни
избори успорили неопходне структурне реформе у земљи и довели су до лабаве
фискалне политике до 2014. У новије време, уочава се већа финансијска
одговорноост и појачавање ангажовања у решавању критичних питања, као што су
реформа државних предузећа, реформа јавне администрације и ефикасност јавног
сектора. Јануара 2014., Србија је почела преговоре о чланству у Европској
унији (ЕУ), после значајног напретка у преговорима са Приштином, Косово.
Србија је наставила реформе, борећи се за опоравак од удара
међународне финансијске кризе, која је довела до скока сиромаштва од 50% и
сличног скока незапослености у држави.
Систематска
дијагноза државе, свеобухватна процена која се спроводи од стране Светске
банке, је идентификовала шест основних приоритета који да имају највећи
могући утицај на развој и смањење сиромаштва у Србији, као и за постизање
већег заједничког просперитета друштва. Тих шест приоритета су:
Враћање фискалне одрживости и одржавање макроекономске и
финансијске стабилности;
Побољшање управљања и институционалног капацитета за спровођење и
праћење реформи;
Да јавни сектор учини ефикаснијим приватизацијом комерцијално
оријентисаних предузећа, реструктурирањем великих јавних предузећа и свођење
јавни сектор на праву меру;
Побољшање пословне климе стварањем окружења које је погодно за
инвестиције приватног сектора, раст и отварање нових радних места;
Побољшање квалитета јавне инфраструктуре за бољу подршку
међународног, регионалног и домаћег повезивања;
Јачање институција тржишта рада како би се олакшало формално
запослење и створиле могућности за зараде мање богатих.
Раст у Србији за 2015. годину је пројектован на 0,5%, што је мали,
али значајан опоравак економије после тешког утицаја поплава у 2014. што је
довело до пада економије од 1,8% у 2014. На средњи рок се предвиђа појачана
стопа раста од око 2-3%.
Бруто домаћи производ по глави становника (БДП) је био у Србији око
6.181$, у 2014. Дошло је до пораста сиромаштва после кризе и током рецесије
2012. и 2014. године, углавном због губитака у запошљавању и приходу од рада.
Коришћењем стандардизоване регионалне линије умереног сиромаштва од 5$/дан у 2005. ППП (становништво које
зарађује мање од 5$ на дан), процењено је да је стопа сиромаштва достигла
врхунац од 15,1% у 2010. години Након пада у 2011. години, сиромаштво је поново
незнатно порасло у 2012. и 2014. на процењених 14,8% и 14,5%, редоследом.
Растућа незапосленост је довела до рекордно високе стопе незапослености од
25,5% у априлу 2012., која се постепено смањивала током последњих година, да би
достигла 17,9% у јуну 2015.
Главни извозни производи Србије су аутомобили и остали производи
из аутомобилске индустрије. Извоз аутомобила је постао најважнији сектор после
значајне инвестиције италијанског произвођача аутомобила Фиат. Скоро 90% од
целокупног српског извоза иде у Европу-55% у ЕУ и око 33% у земље региона Централноевропског
споразума о слободној трговини (ЦЕФТА). Извоз услуга, такође, добија на
значају, достижући 11,5% БДП-а у 2014. години.
Убудуће, главни изазов Србије је побољшање животног стандарда у
земљи и трансформисање економског опоравка у послове у строгом фискалном
окружењу. Повећање извоза, продуктивности и конкурентности су се акције које препоручују
и које могу да помогну да се покрене економски раст земље.
Превод: LimanGuerilla
|
No comments:
Post a Comment